Narodna biblioteka Srbije

Misija

Vera i nacija znanja

Bez obzira na istinu, ljudi se dele na one koji žele da znaju i na one koji žele da ne znaju. Naš narod predugo se gubio u neznanju, radi se o tome da se pronađemo u znanju. Znanje i kultura predugo su bili bez svoje socijalne legitimnosti. Tako je društvo uspelo da samo sebe delegitimiše, da bi se najzad i potpuno urušilo. Na nama je sad da nešto učinimo. Realni obuhvatni oporavak nemoguće je zamisliti bez restitucije kulturnog legitimiteta društva.

Bez obzira na istinu, kultura zasnovana na vrednostima koje prekoračuju izolovanost, samodovoljnost, ksenofobiju i predrasude, omogućava vitalne procese komunikacije i razmene podataka i znanja, ideja i kompetencija. Proširenje granica saznanja i slobodan pristup informacijama kao osnovna ljudska prava možda nisu dovoljni, ali su svakako nužni uslovi društva čija suverenost počiva na vladavini prava, pluralno-participativnoj demokratiji, tržišnoj utakmici i lekovitoj ravnoteži odnosa socijalno-civilnog poverenja i kritičkog dijaloga, lekovitoj ravnoteži tolerancije i ironije.

Bez obzira na istinu, ova uzajamnost kulture zasnovane na znanju i društva zasnovanog na kulturi dostiže moć koja pokazuje da je delotvorna socijalno i politički, istorijski i razvojno, a ne samo intelektualno. Kakva je to sprega, između nas i raspolaganja podacima, informacijama i znanjima, bez koje se ne može?

Bez obzira na istinu, podatak je elementaran trag o promeni stanja stvari. Informacija je poruka, ima značenje i strukturu, može biti i bez ikakvog podatka. Znanje je način pojavljivanja informacije. To što se pojavljuje kao znanje čini da razumemo ono što se događa a da se ne pojavljuje, čini da možemo nešto da učinimo, da nešto promenimo.

Bez obzira na istinu, često ni to nije dovoljno. Znanje kao da se lako gubi u glavama, a čuva jedino u institucijama i u procedurama njegovog obezbeđivanja i ispoljavanja. U osnovi, to su institucije i procedure saobraćanja - sa drugima, sa okruženjem, sa sobom. Znanje ne može biti moje nego naše, i baš zato što je naše ono čini moju naciju, tu smo na svom. Znanje ima veze sa istinom samo utoliko što nas čini istinitim, jakim, bezbednim, odgovornim. Nema nikakve druge istine, osim istinitih ljudi. Sve drugo nije istina i propada raskrinkano.

Bez obzira na istinu, znanje je ono što se čini istinitim u zadatom istorijskom i kulturnom okviru, ono je kontekstualno i traži puno vremena u malo raspoloživog vremena, društveno je izrazito uslovljeno i ujedno društveno izrazito delotvorno. Ukratko, ono je najzahtevnije i najnedostupnije (čemu se i nema šta prigovoriti jer, ultimativno, ono utemeljuje i vlada, ono jedino daje neporecive učinke). Ono je dragocenije i daleko skuplje od svega što smo do sada stekli, ako smo ga i najmanje stekli. Kako god bilo, od svih raspoloživih religija najekskluzivnija i najozbiljnija je upravo religija znanja.

Bez obzira na istinu, to je vera da se kultura znanja odlikuje kritičnim političkim potencijalom, da znanje odlučujuće utiče na društvene odnose. I stvarno, moć kulture znanja neposredno opravdava svoje ontološke pretpostavke i svoje teleološke projekcije, u poređenju sa tom moći blede moći teritorija, radne snage i kapitala (i Adam Smit sdesna i Karl Marks sleva jednako greše, o drugima da ne govorimo). Celokupna istorija nedvosmisleno potvrđuje , pa i ova kojoj smo savremenici, da je među svim ideologijama znanje superiorna ideologija.

Bez obzira na istinu, to što se pojavljuje kao znanje čini da razumemo ono što se događa a da se ne pojavljuje, čini da možemo nešto da učinimo, da nešto promenimo. Naš narod predugo se gubio u neznanju, radi se o tome da se pronađemo u znanju.

Sreten Ugričić

Upravnik Narodne biblioteke Srbije